Михајловићева: Заједнички циљ да Србија буде друштво без насиља

Заједнички циљ да Србија буде друштво без насиља

Потпредседница Владе РС и председница Координационог тела за родну равноправност, проф. др Зорана Михајловић, рекла је данас да је Влада Србије ту не само да доноси законе, стратегије и акционе планове, него и да сви заједно учинимо све што је могуће да Србија буде ненасилно друштво, у којем насиље неће бити само смањено, већ га неће бити уопште.

“Кад смо кренули у израду Стратегије увек смо започињали сваки састанак и разговор подсећањем да је у претходних 10 година 320 жена изгубило живот у породичном и партнерском насиљу и да сваки пут којим кренемо и сваки корак који направимо треба да допринесе да се тај број не увећава“, рекла је Михајловићева на представљању Стратегије за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и насиља у породици за период од 2021. до 2025. године.

Она је рекла да Стратегија није важна само због борбе против насиља, него пре свега због превенције, као и да се нада да ће и кроз акциони план који је у припреми многе ствари бити промењене у односу на претходне године, како би било мање приче а више резултата. Михајловићева је подсетила и да је Србија међу првима била потписница Истанбулске конвенције, од чијег доношења је прошло десет година.

“Сви смо овде за ненасилно друштво и из институција у којима радимо боримо се за то, имамо одличне законе, али је основно питање да ли можемо да будемо бржи и ефикаснији и да имамо више резултата. На Дан сећања на жртве породичног насиља, 18. маја, имали смо убиство једне жене. У овој години, седам жена је убијено у породичном и партнерском насиљу, од којих су три пријавиле насиље. Верујем да ћемо кроз акционе планове учинити све да тога више не буде, да ако жена пријави насиље, онда њена пријава мора да нађе свој прави ток, а не да жена буде убијена”, рекла је Михајловићева.

Потпредседница Владе захвалила је министарки за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордани Чомић што од јуче имамо усвојен Закон о родној равноправности у парламенту, који смо дуго чекали.

Чомићева је рекла да се насиље бира, да оно није нужно и да је заједничка борба да током доношења различитих аката кажемо: „Немој бирати насиље”, као и да се не може без дијалога жена и мушкараца смањити и окрунити воља за насиљем.

“Од када је породично насиље постало кривично дело, све до ратификације Истанбулске конференције и доношења нових закона, пролазимо кроз ход у коме једне друге подржавамо, пролазимо кроз успоне и падове, али не одустајемо. Примена Стратегије представља један од врхунских циљева Владе и друштва да живимо пристојније, да живимо без насиља на местима на којима једемо, живимо и спавамо и да породица престане да буде опасно место за жене и мушкарце”, рекла је Чомићева.

Министарка правде Маја Поповић рекла је да Стратегија представља путоказ за све да превентивно делују и да пошаљемо поруку свима да се насиље не толерише и да ће починиоци бити кажњени. Према њеним речима, једна од најважнијих активности у претходном периоду је била усвајање Закона о спречавању насиља у породици, којим је унапређен законски оквир и поступање државних органа, а Србија се издвојила као пример добре праксе у овом делу Европе. Она је додала да су само од почетка ове године државни органи 6.000 пута превентивно деловали и спречили теже облике насиља, као и могућа убиства.

Државна секретарка у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и председница Радне групе за израду Стратегије, Стана Божовић, рекла је да доношење стратегије представља посвећеност Владе Републике Србије и српског друштва да се супротстави насиљу у свим облицима. Као кључне новине издвојила је развијање програма превенције кроз све системе друштва, усвајање стандарда рада са учиниоцима насиља и услуге подршке жртвама насиља, укључујући СОС телефон, сигурне куће, бесплатну правну помоћ, где Стратегија обавезује да то буде на целој територији Републике Србије. Такође је додала да је важно формирање свеобухватног регистра – јединствене централна евиденција података о насиљу, било да је насиље у породици, силовање, што омогућава праћење преступника како би се заштитиле жртве.

Директорка Агенције УН за родну равноправност и оснаживање жена у Србији (UN Women), Милана Рикановић, рекла је да је Стратегија донета у кључном периоду током пандемије када су се проблеми и разлике између жена и мушкараца удвостручиле.

“То што је Република Србија донела Стратегију која је у потпуности сагласна са Истанбулском конвенцијом показује посвећеност државе за остваривање једнакости жена и мушкараца и борби против насиља над женама и девојчицама. Насиље над женама захтева мултисекторски приступ. Морамо да се потрудимо да акциони план претворимо у нешто што можемо сви да спроводимо свако према својим надлежностима и компетенцијама”, рекла је Рикановићева.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици честитао је Влади Србије на усвајању Стратегије и истакао да ЕУ блиско сарађује и подржава борбу против насиља у Србији кроз различите програме и пружа подршку у спровођењу свеобухватних закона у овој области.

„Иза нас је обележавање Дана сећања на жене жртве насиља и задатак је свих нас да појачамо напоре у борби против насиља над женама“, додао је он.