„Родно сензитиван језик јако је важан јер утиче на већу видљивост жена у свим сферама живота и скреће пажњу на оно за шта се све време борим, а то су родна равноправност и једнаке могућности за жене и мушкарце“, изјавила је у јутрањем програму „Уранак“ потпредседница Владе Србије и председница Kоординационог тела за родну равноравност, проф. др Зорана Михајловић.
Она је подсетила да су покушаји Kоординационог тела да уведе родно осетљив језик у нацрт закона о родној равноправности 2016. године наишли на велике отпоре, које не разуме, упркос чињеници да свако има право на своје мишљење.
„У неколико речника, као што је и Речник српског језика Матице српске, наводи се, на пример, да је министарка жена која обавља министарску функцију. Жене које предају у школи не зовемо професорима, него професоркама, учитељицама. Језик прати друштвене токове и мења се, ово није време Нушића. Kао што жене некада нису биле министарке, астронауткиње, председнице, данас то јесу и употребом именица у женском роду ми показујемо да се оне баве тим занимањима. Жене освајају све сфере друштвеног живота и оваква употреба језика који је родно неутралан је дискриминаторна“, рекла је она.
Потпредседница Михајловић додала је и да се радује сарадњи и раду са новим министаркама у Влади, као и да је важно да увек размишљамо о улози жене у свакој сфери друштва.
„За мене је све родна равноправност. Родно сензитиван језик још није званично део закона. Мислим да није лоше да имамо широку јавну расправу на ту тему и надам се да ћемо након тога имати усаглашене ставове који ће бити и део закона о родној равноправности. Језик треба да следи промене које су се већ догодиле у друштву и да, у складу са тим, допринесе видљивости жена у јавном животу, а не одржању стереотипа и предрасуда“, рекла је она.