Координационо тело: Позив професионалним управницама да се укључе у кампању „За комшилик без насиља“

„Као комшије смо склони да позовемо полицију и пријавимо гласну музику или ако се дете игра у стану изнад или ако комшија помера намештај, али зато нећемо да одреагујемо ако чујемо врисак жене у стану поред. Зато смо заједно са UNDP покренули кампању „За комшилук без насиља“ са циљем да укључимо професионалне управнике и окружење да препознају насиље, пруже подршку жртвама и насилнике пријаве“, изјавила је за јутарњи програм К1 телевизије Гордана Гавриловић, саветница за родну равноправност потпредседнице Владе проф. др Зоране Мхајловић.

Она је истакла да је држава ту да доноси законе и стратегије, те да је нормативни оквир доста унапређен, али да у борбу против насиља над женама, као пошасти целог друштва, мора да се укључе сви – како државне институције, тако и међународни партнери, невладине организације, медији, али и сваки грађанин и грађанка.

„Истраживања кажу да сваки четври младић и свака десета девојка мисле да један шамар није насиље, а свака десета млада особа мисли да девојка која је обукла мини сукњу и уску мајицу је сама крива ако је нападну. Такође, 29 одсто жена сматра да је насиље приватна ствар. То су нама озбиљни сигнали да морамо више да радимо са целокупном заједницом, да едукујемо јавност да препознају шта је све насиље. За сада Београд, Ниш и Нови Сад учествују у акцији, циљ нам је да укључимо све локалне самоуправе, да се што више професионалних управника прикључи. Подсетићу и да смо професионалне управнике увели кроз Закон о становању који је усвојен у мандату министарке Михајловић и драго ми је да смо остварили сарадњу са њима и у овој области“, рекла је Гавриловићева.

Гавриловићева је додала да су жене данас охрабрене и да више пријављују насиље, али да у ситуацијама када то није могуће сви као друштво морамо да се укључимо и подржимо их.

„Свако од нас може да да допринос, да препознамо шта је све насиље – оно није само физичко, може бити и психолошко, економско, сексуално узнемиравање. Сведоци смо ових дана да су неке жене тек после неколико година смогле храбрости да пријаве насилнике, било да је реч о Петници, школи Мике Алексића или неком другом случају. Насиље се данас више пријављује, жене су охрабрене, али у ситуацијама када им је тешко да насилнике пријаве, било из страха за своју и безбедност своје деце, економске зависности, осећаја кривице или страха од стигматизације, тада је важно да се укључимо ми, одговорни смо, не смемо окретати главу пред насиљем“, изјавила је она.

Управници зграда који желе да се придруже акцији и да у свом комшилуку истакну упутства за пријаву насиља у породици могу се јавити на имејл адресу [email protected] и биће им достављени бесплатни примерци.

Ова активност реализује се у оквиру пројекта „Интегрисани одговор на насиље над женама и девојчицама” који спроводи Влада Србије на челу са Координационим телом за родну равноправност у партнерству са UN агенцијама (UNDP, UN Women, UNICEF и UNFPA) и уз финансијску подршку Владе Шведске са циљем стварања друштвеног и институционалног окружења које доприноси нултој толеранцији и искорењивању насиља над женама и девојчицама у Србији.