Михајловићева: Жене могу бити лидерке енергетске транзиције и зелене агенде

„Верујем да жене могу бити лидери у енергетској транзицији и развоју енергетског сектора који ће се заснивати на чистој, зеленој енергији, иновацијама у овој области, новим технологијама и стварању одговорнијег и здравијег приступа енергији и животној средини. Енергетска транзиција је шанса да се оснаже жене и да се осигура да се женски глас и искуства чују, да се подстакне њихово лидерство у овој области и да се осигура да има више жена на позицијама одлучивања“, изјавила је данас потпредседница Владе Србије и председница Координационог тела за родну равноправност, проф. др Зорана Михајловић.

Она је, отварајући догађај на маргинама 66. седнице Комисије за статус жена УН, истакла и да су жене у региону посебно погођене енергетским сиромаштвом.

„Према студији Енергетске заједнице, до 37% домаћинстава погођено је енергетским сиромаштвом у Албанији, око 33% у Северној Македонији, између 7 и 22% домаћинстава у Србији и између 8 и 15% домаћинстава у Црној Гори живе у енергетском сиромаштву. Важно је да имамо на уму да жене и мушкарци имају различите енергетске потребе, из више разлога. Жене су примарни потрошачи енергије у својим домаћинствима: у 82% домаћинстава жене кувају све оброке, у поређењу са 8% домаћинстава у којима су мушкарци ти који то углавном раде“, додала је она.

“Од кључне је важности да обезбедимо финансирање праведне и родно одговорне транзиције која ставља у фокус жене и девојчице, подржавајући принципе одрживог развоја и уважавајући потребе свих грађана и грађанки”, изјавила је Алиа ел Јасир, регионална директорка UN Women за Европу и централну Азију.

Регионални догађај „Жене воде пут ка праведнијим и одрживијим решењима за климатске промене“, који су заједно организовали Координационо тело за родну равноправност, Европска унија и канцеларија UN Women у Србији, окупио је представнике влада западног Балкана, институције за управљање животном средином и смањење ризика од катастрофа, међународне организације, организације цивилног друштва и представнике младих, експерте за родна питања, академску заједницу и истраживачке центре.