„Србија предњачи у региону и у ЕУ када је у питању број жена на високим позицијама, јер има председницу Уставног суда, скоро половина министара су жене, а у неким областима је Србија боља и од европског просека, са 39,2 одсто посланица, док је европски просек 29,5 одсто“, изјавила је потпредседница Владе Србије и председница Координационог тела за родну равноправност проф. др Зорана Михајловић у разговору за „Политику“.
Према њеним речима, нови закон о родној равноправности би требало да буде усвојен до краја пролећног заседања парламента и он ће омогућити равноправно учешће жена и мушкараца у јавном и политичком животу. Поред тога, закон ће омогућити специјализоване услуге за жртве родно заснованог насиља, као што су СОС телефон, бесплатна правна помоћ, сигурне куће и прихватилишта и рад са починиоцима насиља.
„Желим да подсетим да је Координационо тело за родну равноправност Владе Србије израдило Нацрт закона о родној равноправности, који је прошао јавну расправу још 2016. године. Тај нацрт добио је позитивна мишљења свих релевантних институција и био је усаглашен са међународним стандардима и директивама ЕУ, који Србију треба да сврстају у ред модерних и развијених земаља и био је спреман да се нађе пред посланицима. Нажалост, активностима једног министра тај процес је био блокиран и уместо да 2016.године добијемо кровни закон у овој области ми га, нажалост, још увек немамо. Али данас имамо јасну опредељеност да у најскоријем року донесемо закон о родној равноправности и ја као потпредседница Владе Србије и неко ко води Координационо тело за родну равноправност дајем пуну подршку томе. Радује ме чињеница да полазне основе новог закона не одступају суштински од предлога који смо припремили 2016.године“, закључује Зорана Михајловић у разговору за „Политику“.
Михајловићева је додала да је новим законом предвиђена и заштита запослених жена и уживање свих права у случају одсуствовања с посла због трудноће или родитељства. Поред тога, закон подржава и родно одговорно буџетирање, интегрисање теме родне равноправности и родно заснованог насиља и насиља према женама у образовни систем, коришћење родно сензитивног језика, подршку образовним и културним програмима који доприносе промовисању родне равноправности и рушењу родних стереотипа, родно сензитивно извештавање у медијима и обезбеђивање једнаког приступа спорту за девојчице и дечаке.