Гавриловићева: Закон о родној равноправности значи једнаке могућности и услове за жене и мушкарце

Саветница  потпредседнице Владе за родну равноправност Гордана Гавриловић рекла је у јутарњем програму  РТС-а да би Закон о родној равноправности на који се чекало од 2016. године, када га је Координационо тело за родну равноправност припремило, требало да се у мају нађе пред посланицима у Парламенту.

„Често нас питају зашто су жене дискриминисане и шта хоћемо да постигнемо са овим законом. Иако су жене већинско становништво у Србији, суочавају се са бројним неједнакостима – 15% жена је мање запослено, мање су плаћене од мушкараца, више завршавају факултете, а нема их на руководећим позицијама. Жене су, нажалост и већински жртве насиља – 320 их је убијено у породичном и партнерском насиљу у последњих 10 година. То је реалност са којом се суочавамо. Закон о родној равноправности значи једнаке могућности и једнаке услове за живот, рад и развој и за жене и за мушкарце“, рекла је Гавриловићева.

Она је додала и да је родно одговорно буџетирање, захваљујући Kоординационом телу за родну равноправност, Mинистарству финансија и уз подршку UN Women уведено 2015. године изменом Закона о буџетском финансирању. По томе је Србија као пример добре праксе препозната у свету и родно одговорно буџетиирање укључено је у Закон о родној равноправности.

Гавриловићева је говорила и о томе шта нови Закон о родној равноправности доноси.

„Закон предвиђа и забрану послодавцима да приликом разговора за посао постављају питања из личног живота, а по повратку са трудничког и породиљског одсуства биће забрањено да се жени смањи плата, да се премести на ниже радно место или да буде отпуштена, што се до сада дешавало. Такође, закон предвиђа и специјализоване услуге за борбу против родно заснованог насиља, одредбе социјалне и здравствене заштите, као и новчане казне за послодавце који крше одредбе закона“, истакла је саветница Гавриловић.

Саветница потпредседнице Владе указала је да држава с једне стране унапређује законодавни оквир али да сви морамо више да допринесемо промоцији културе ненасиља и толеранције, као и борби против родних стереотипа.

„Када је реч о насиљу, ми смо изменили Кривични законик и увели нова кривична дела као што су сексуално узнемиравање и прогањање. Такође, након пет година усвојићемо и нову Стратегију за борбу против родно заснованог насиља и насиља у породици, имамо и Закон о спречавању насиља у породици. Законски оквир је ту и оснажујемо га, али је подједнако важно да охрабримо и подржимо жене да пријаве насилнике, да их не осуђујемо и не виктимизујемо секундарно. Као и да не окрећемо главу пред насиљем, јер то није приватна ствар“, изјавила је саветница.

Гавриловићева се осврнула и на важност економског оснаживања жена и подсетила да Координационо тело за родну равноправност у сарадњи са Наледом и Етномрежом спроводи пројекат Упослимо 1000 жена у сеоским подручјима, рекавши да се на тај начин чува културно наслеђе, али и доприносу да жене за свој рад буду плаћене.