Михајловићева на изложби Етно-мреже: Упослили смо 742 жене са села, позивам и друге институције да се укључе

Михајловићева на изложби Етно-мреже: Упослили смо 742 жене са села, позивам и друге институције да се укључе

Потпредседница Владе Србије и председница Координационог тела за родну равноправност, проф. др Зорана Михајловић, присуствовала је данас на Коларцу отварању изложбе Етно-мреже “100 жена - 100 минијатура”, на којој су уручене награде најбољим ауторкама. 

Обраћајући се присутнима, Михајловићева је овом приликом истакла да дуги низ година са Наледом и Етно-мрежом ради на упошљавању жена, али и на томе да укаже колико је важно да сачувамо свој идентитет, јер без њега нећемо постојати. 

“Хвала свима који сте препознали значај ове иницијативе. Важно је да покажемо свету шта јесмо, шта смо били и шта можемо да будемо. Сваки државник који је посетио Србију добио је радове ових жена, од САД до Кине, од Русије до Индије,  Азије и Африке. Кроз иницијативу “Упослимо 1.000 жена у сеоским подручјима” до сада смо запослили 742 жене. Можемо боље од тога и зато позивам и све остале друштвено одговорне компаније да се укључе и да помогнемо женама са села”, рекла је она. 

Потпредседница Михајловић указала је на тежак положај сеоских жена, рекавши да су оне посебно дискриминисане. 

“Свака друга жена на селу није запослена, 60 одсто њих нема право на пензију, лети проводе од 15 до 18 сати радећи, и то без плате, за смештај и храну. Хајде да ову статистику мењамо, да им помогнемо да се додатно едукују, да набаве опрему и наставе да израђују ове дивне рукотворине”, додала је Михајловићева. 

Владимир Маринковић, потпредседник Народне скупштине, рекао је да Етно-мрежа и женско предузетништво из године у годину имају све већу подршку, посебно када је реч о Координационом телу за родну равноправност. 

“Радићемо на оснаживању законодавног оквира како бисте ви могле да радите, да ваш рад буде промовисан и плаћен, а наша културна баштина буде сачувана. То је део нашег националног бића. Све што радите важно је за нашу државу, уз инфраструктуру и пројекте важно је да сачувамо културу и науку”, рекао је Маринковић. 

Отварању изложбе присуствовала је и амбасадорка Канаде у Србији Кати Чаба, која је рекла да је у својој дипломатској каријери имала прилику да се упозна са културним наслеђем многих земаља. 

“Србија је земља која има необично богату културну баштину и било би штета да се она не сачува. Три ћилима из Србије су уврштена на листу УНЕСКО, драго ми је да сам покровитељ ткачке колоније и да можемо и финансијски да подржимо активности Етно-мреже, јер израда ових рукотворина доноси и економско оснаживање жена”, рекла је Чаба. 

Виолета Јовановић, председница Етно-мреже и извршна директорка НАЛЕД-а, рекла је да је реч о седмој изложби и захвалила потпредседници Владе, ресорним министарствима и корпоративним партнерима на подршци у очувању националног наслеђа Србије. 

“Ова изложба на коју се пријавило 100 радова је репрезентативна смотра ручног рада Србије и огледало наших жена. Допринеће не само очувању нашег културног блага, већ и вредновању рада наших жена”, рекла је Јовановићева. 

Јасна Димитријевић, управница Задужбине Илије Коларца, изјавила је да су ове жене посебне јер верују у оно што раде, имају иницијативу, креативност и вољу, али и страст према културном наслеђу.