Потпредседница Владе Србије и председница Координационог тела за родну равноправност, проф. др Зорана Михајловић, рекла је на састанку управног одбора пројекта “Интегрисани одговор на насиље над женама и девојчицама” да борба државе и друштва против насиља над женама и родних стереотипа не сме да стане.
Овај пројекат у Србији спроводи Координационо тело у сарадњи са УН агенцијама и ресорним министарствима, уз финансијску помоћ Шведске агенције за међународну развојну сарадњу (СИДА). Састанку су присуствовале стална координаторка УН у Србији Карла Херши, Ола Андерсон из СИДА, представници агенција УН и министарстава Владе Србије.
Михајловићева је захвалила УН и агенцији СИДА, који су препознали залагања државе у борби против родно заснованог насиља и пружили подршку у том важном процесу.
“Пуно тога смо урадили, али морамо више. Истакла бих рад са дечацима и мушкарцима, јер нам је циљ промена родних стереотипа и превенција насиља над женама. Имамо и велико истраживање о мушкарцима и родној равноправности које нам показује шта даље треба да радимо. Поражавајуће је да сваки пети мушкарац сматра да жена понекад заслужи да буде пребијена, као и да сваки други мушкарац мисли да је најважнији посао жене да кува и пере, брине о кући и васпитању деце“, рекла је Михајловићева.
Потпредседница Михајловић је истакла да је Србија припремила први државни извештај о спровођењу Конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама у породици и партнерским односима (Истанбулска конвенција).
“Сви заједно смо радили озбиљно и студиозно. Били смо посвећени унапређењу услуга социјалне и здравствене заштите жртвама насиља, успостављамо родно неутрално образовно окружење, јер се агресивно понашање у предшколским и школским установама мора спречити, а очекујем да ћемо у најскоријем периоду успоставити национални СОС телефон, са чим се касни”, рекла је она.
Михајловићева је посебно истакла формирање групе “Новинарке против насиља”, рекавши да све што радимо на овом пољу није довољно уколико немамо медије као важан стуб подршке.
“Веома је важно што су се новинарке окупиле како би помогле да се квалитет медијског извештавања о насиљу унапреди, не само када се насиље деси, већ да радимо и на превенцији. Потребно је да медији на професионалан начин, ослобођен таблоидног и сензационалистичког тона, извештавају о овој теми”, рекла је Михајловићева.
Карла Херши, стална координаторка УН у Србији, истакла је да Уједињене нације пружају снажну подршку Влади да унапреди родну равноправност на свим нивоима, републичком, покрајинском и локалном.
“Пројекат је допринео да се свест јавности о проблему насиља над женама повећа. Још један значај пројекта је у томе што је у складу са Одрживим циљевима развоја УН, наставићемо да заједно са Координационим телом и ресорним министарствима радимо на сузбијању родно заснованог насиља”, рекла је Хершијева.
Ола Андерсон из агенције СИДА истакао је да је насиље над женама глобалан проблем који погађа све земље у свету и да је Шведска недвосмислено посвећена његовом решавању, подржавајући и пројекте у другим земљама, попут Србије.
“Настављамо другу фазу пројекта, ефекти су видљиви, то примећују и женске организације у Србији, а укључивање медија даће посебан допринос нашем заједничком раду”, рекао је Андерсон.