Координационо тело: Јавни позив женским удружењима да конкуришу за ИПА средства

„Уз велико залагање потпредседнице Владе Зоране Михајловић и сјајну сарадњу са Министарством за европске интеграције и Агенцијом УН за родну равноправност (UN Women) обезбедили смо два милиона евра за унапређење родне равноправности и бољи положај жена у Србији, од тога 300.000 евра за економско оснаживање жена, пре свега жена на селу“, изјавила је за јутарњи дневник РТС-а Гордана Гавриловић, саветница потпредседнице Владе и председнице Координационог тела за родну равноправност.

Гавриловићева је истакла да за новчана средства из ИПА програма могу да конкуришу организације цивилног друштва, удружења која се баве економским оснаживањем жена и пољопривредне задруге, како би кроз конкретне активности помогли женама да развију свој бизнис и економски ојачају.

„Циљ је да организације које буду добиле новац, у износу од 20.000 до 30.000 евра, могу да обезбеде обуке и менторски рад за жене предузетнице, да их науче како да развију бизнис план, како да уновче своје знање и пласирају производе, како да повећају производњу и запосле друге жене. Такође, новац може бити употребљен и за набавку опреме, машина и материјала неопходних за рад“, рекла је Гавриловићева.

Она је додала да Европска унија први пут кроз ИПА фондове издваја средства за родну равноправност у Србији, јер је препознала напоре државе да ту област унапреди, те да је циљ овог двогодишњег пројекта да буде одржив и да што више жена од њега има корист.

„Зато је јавни позив намењен удружењима и невладиним организацијама које су активне минимум три године и које имају искуства у овој области. Да кроз конкретне и видљиве мере помогну женама да се удруже, да њихов рад буде вреднован и плаћен“, рекла је она.

Као добар пример навела је иницијативу „Упослимо 1.000 жена у руралним подручјима“, коју је Координационо тело покренуло са НАЛЕД-ом и Етно-мрежом.

„Данас се налазимо у српском салону у Влади Србије, који је на иницијативу потпредседнице Михајловић опремљен традиционалним производима и рукотворинама које израђују жене са села. Те жене су се удружиле и кроз Етно-мрежу пласирају своје производе и за свој рад бивају плаћене“, изјавила је Гавриловићева.