Љиљана Лончар: Нови закон о родној равноправности у интересу свих грађанки и грађана Србије

„Нови закон о родној равноправности доноси већа права за све грађанке и грађане Србије. То је добар, реформски закон који ће Србију ставити у ред модерних и европских држава”, изјавила је данас Љиљана Лончар, саветница за родну равноправност потпредседнице Владе Србије проф. др Зоране Михајловић.

Гостујући у Јутарњем програму Телевизије Пинк, Лончарова је рекла да је управо зато што овај закон дотиче све сегменте нашег друштва потребно да сви актери укључени у његово доношење на професионалан и објективан начин упознају јавност са свим чињеницама које закон доноси.

„Јавност треба да зна да Нацрт закона о родној равноправности не предвиђа никакве казне уколико се не користи родно сензитиван језик. Неће послодавци бити кажњени уколико кажу „борац“ уместо „боркиња“, како се може прочитати у појединим медијима. Овакав  неутемељен приступ нацрту закона наноси штету не само овом закону, већ и свим грађанима и грађанкама. Циљ закона је да се у Србији обезбеде једнаке могућности за жене и мушкарце и да се побољша положај жена, које данас јесу мање заступљене на најважнијим политичким и јавним функцијама“, рекла је Лончарова.

Она је истакла да Нацрт закона о родној равнправности не предвиђа да послодавци имају једнак број запослених мушкараца и жена, нити ће у Војсци бити отпуштани генерали како би се на њихова места запослиле жене, како се наводи.

„То је лаичко, али и злонамерно тумачење нацрта закона јер такве одредбе не постоје, нити би било коме пало на памет да предложи тако нешто. Идеја овог закона јесте да постепено, не преко ноћи, већ у наредних неколико година, Србија дође на ниво да се на местима на којима се доносе одлуке, а то су управни и надзорни одбори, налази 40 одсто мање заступљеног пола, а данас су то жене“, додала је Љиљана Лончар.

Она је нагласила да је нови закон о родној равноправности надоградио одредбе постојећег закона, али и уважио међународне стандарде, с обзиром на то да је Србија чланица Савета Европе, који прописује квоте од 40 одсто за мање заступљен пол.

„Ми не крећемо од нуле јер већ имамо закон који налаже да у парламенту Србије имамо најмање 30 одсто жена. Устав Републике Србије гарантује равноправност полова, а закон о родној равноправности само треба да га имплементира у пракси и он је у складу са реформском политиком Владе Србије и политиком једнаких могућности коју желимо да остваримо“, закључила је она.

Саветница потпредседнице Владе за родну равноправност на крају је подсетила да је нови закон о родној равноправности израђен у транспарентном процесу, у коме су учествовале све релевантне институције и организације, да је 100 државних институција, независних тела, организација, синдиката и невладиног сектора подржало овај нацрт закона, остваривши тако широк друштвени консензус.