У складу са одредбом члана 46. Пословника Владе, а након избора нове Владе доставили смо текст Нацрта закона о родној равноправности министарствима у којима је изабран нови министар, као и новим министарствима и службама Владе, ради давања мишљења, како би, након добијања тих мишљења утврдили коначну верзију текста Нацрта закона и доставили га Влади ради утврђивања текста Предлога закона и достављања Народној скупштини на усвајање.
Од већине министарстава и служби дoбили смо благовремена мишљења без примедаба, предлога и сугестија.
Од Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања ( у даљем тексту: Министарство), након избора новог министра затражили смо достављање мишљења на Нацрт закона дана 14. јула 2017. године. У допису смо јасно навели све досадашње примедбе које је Министарство упутило и на које смо се, уколико нису биле усвојене, изјаснили. До 27. јула када је истекао рок за достављање мишљења сходно Пословнику Владе, нисмо добили никакав одговор. Ургенцију за достављање одговора упутили смо 8. августа 2017. године, да бисмо након интервенције из Кабинета потпредседнице Владе, одговор добили тек 16. августа 2017. године електронским путем, дакле са скоро месец дана закашњења.
Напомињемо да су на тексту Нацрта закона радили и представници Министарства, са којима је текст Нацрта закона усаглашен у највећој могућој мери. Током читавог процеса усаглашавања Министарство је каснило са достављањем мишљења и опструирало читав процес иако је учествовало у непосредним консултацијама (од упућивања првог текста на мишљење до достављања мишљења Министарства непосредно пред расписивање избора, прошло је скоро шест месеци). Ниједном у током процеса усаглашавања текста Нацрта закона није постављено питање легитимитета потпредседнице да буде предлагач Нацрта закона према Влади.
Међутим, у мишљењу од 16. августа 2017. године, у оквиру начелних примедаба, Министарство наводи да сходно Закону о министарствима предлагач овог закона, с обзиром на материју на коју се односи достављени Нацрта, треба да буде Министарство. Имајући у виду да је процес израде Нацрта закона трајао више од две године ( од јуна 2015. године) и да су у рад радне групе за израду предлога Нацрта закона о родној равноправности били, између осталог, укључени и представници министарства за рад, сматрамо да је примедба начелног карактера потпуно непримерена, закаснела и неконструктивна.
Процес доношења закона започет је 5. јуна 2015. године формирањем радне
групе за израду Нацрта закона о родној равноправности, доношењем решења број 119-00-1/2015-01 од стране потпредседнице Владе и Министарке грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. У рад радне групе били су укључени и представници Министарства.
Радну групу чинили су представници: Коордниционог тела за родну равноправост (као председавајући), МУП-а, Министарства трговине, туризма и телекомуникација, Министарства државне управе и локалне самоупаве, Министарства привреде, Министарства културе и информисања, Министарства пољпопривреде и запштите животне средине, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (Драган Кнежевић и Мира Марјановић), Кабинета министарке без порфеља задужене за европске интеграције, Канцеларије за европске интеграције, Канцеларије за људска и мањинска права, Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом, ОЕБС-а у Србији, Делегације Програма УН за развој у Србији, Канцеларије УН за родну равноправност и оснаживање жена у Србији.
Текст Нацрта закона који је израдила радна група, упућен је Влади ради утврђивања предлога и упућивања Народној скупштини управо од стране потпредседнице Владе и министарке грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Ниједан надлежни орган, укључујући и Министарство, није ни тада а ни касније поставио као упитан легитимитет потпредседнице Владе да предлаже овај закон, у складу са чланом 13. Закона о Влади. Нацрт закона је без примедаба утврђен на седници Владе и упућен у Народну скупштину, али је повучен из даље процедуре због унапређења законских решења и ради добијања најширег друштвеног консензуса.
Након тога настављен је рад на унапређењу повученог текста, пре свега у сарадњи са експерткима и експерткињама и организацијима цивилног друштва специјализованим за ову област, те са свим релевантним државним органима и организацијама из јавног сектора (органима државне управе, али и независним државним органима) и привреде (преко Привредне коморе Србије). Због спроведеног најширег, транспарентног, консултативног процеса, са 29 заинтересованих субјеката, Одбор за привреду и финансије прихватио је закључаком предлог на који су надлежни државни органи дали позитивно мишљење да о Нацрту закона није потребно додатно спроводити јавну расправу.
Процес усаглашавања текста је дуго трајао због саме интерескторалне природе родне равноправости, а у њему су активно учествовали и представници Министарства за рад дајући примедбе и сугестије за унапређење текста, а остварена је и непосредна сарадња одржавањем састанака са представницима Министарства за рад (март-април 2017). Већина примедаба, предлога и сугестија је усвојена и уграђена у Нацрт закона.
Текст Нацрта закона усаглашен је са представницима цивилног сектора, са 29 државних органа и представницима привреде преко Привредне коморе Србије и ниједан орган, укључујући и Републички секретаријат за законодавство, као и Министарство, у ранијим мишљењима на текст Нацрта закона, није оспорио право потпредседнице Владе да предлаже Нацрт закона.
Враћање процеса на почетак је потпуно неприхватљиво, неекономично, несврсисходно и штетно за Србију, посебно узимајући у обзир до сада утрошене људске и материјалне ресурсе за израду новог текста, кредилибитет Владе која је до сада извештавала о изради текста Нацрта за чије је доношење задужена потпредседница, а имајући у виду обавезу коју је држава Србија преузела у оквиру предприступних преговора за поглавље 23 и са чијим испуњењем већ каснимо, као и захтеве Европске комисије да се закон донесе у најкаћем могућем року.
Од Министарства смо примедбе на текст Нацрта тражили у три наврата 28. фебруара, 30. марта и 21. априла 2017. године. Министарство је званично мишљење на текст Нацрта закона доствило тек 25. маја 2017. године, непосредно пред избор нове Владе, и поред бројних ургенција и подсећања, дакле по истеку 3 месеца од иницијално достављеног текста. Тиме је показало да материја регулисања закона није приоритет њиховог деловања. Овакво одуговлачење и непрофесионални однос према колегама протумачили смо као опструкцију у доношењу овако важног закона. Након добијања последњег мишљења, сматрамо да се у негативном смислу отишло и корак даље, односно да се доношење закона блокира.
Основано и оправдано поставља се питање зашто Министарство у међувремену није припремило нови текст Нацрта закона ако сматра да је једино надлежно за предлагање овог закона, већ сада, након више од две године, предлаже формирање нове радне групе за припрему закона и процес враћа на почетак и зашто је активно учествовало у изаради текста Нацрта закона, за који имамо широки консензус свих заинтересованих субјеката, ако сада сматра да потпредседница Владе није овлашћени предлагач овог закона. Тиме се потпуно анулира рад и залагање свих који су учествовали у његовој изради, укључујући и непосредне извршиоце ангажоване на изради текста Нацрта закона и штети угледу не само Координационог тела за родну равноправност и Кабинета потпредседнице, већ и читаве Владе. Сматрамо потпуно неприхватљивим и непотребним да се текст Нацрта који је урађен са толико професионализма, труда и залагања и који је већ примио бројне похвале ( укључујући и позитивно мишљење Европске комисије), сада враћа на почетак, јер за то нема никаквог разумног оправдања.
Такође, одбацујемо предлог Министарства „да се постојећа верзија Нацрта закона о родној равноправности искористи као модел, односно иницијални материјал за деловање предвиђене Радне групе“. Ово из разлога што је у израду постојеће верзије Нацрта закона уложено много рада, знања, стеченог искуства у нормативној делатности, професионализма и уважавања мишљења свих учесника у изради Нацрта закона приликом давања одговора на примедбе, предлоге и сугестије које нису могле бити прихваћене, како из разлога заснованих на основним уставним начелима и другим уставним одредбама, тако и из разлога садржаних у великом броју других закона. Наравно, важан фактор у свему овоме је и време проведено на свим активностима везаним за израду Нацрта закона. Осим тога, овакав захтев Министарства у контрадикцији је са оспоравањем Нацрта закона са аспекта овлашћења за његово предлагање, што свакако укључује и његову израду.
Према томе, ако се прихвати предлог Министарства да започне процес израде закона испочетка, то ћемо сматрати преузимањем већ готовог, усаглашеног Нацрта закона иза којег стоји председница Координационог тела за родну равноправност и министарка Михајловић и њен тим. Поред тога, сматрамо да наметање припремљеног акта који уз евентуалне исправке правнотехничке природе представља финализован текст Нацрта закона радној групи која тек треба да буде образована, упућује на закључак да се у начелној примедби не крије стварна намера да се ова област нормативно уреди на битно другачији начин, већ намера да се преузме туђи рад и представи као свој.
Министарство је имало и пар појединачних примедби на текст Нацрта закона о родној равноправности које су правно - технничке природе и које не представљају препреку за усаглашавање предложеног текста.