Координационо тело: Без укључивања локала нема родне равноправности

Координационо тело: Без укључивања локала нема родне равноправности

Заједничка сарадња, координација активности, превазилажење препрека и представљање примера добре праксе биле су теме редовне годишње конференције „Локални механизми за родну равноправност – примена начела родне равноправности на локалном нивоу“, коју су данас у Београду организовали Координационо тело за родну равноправност и Агенција УН за родну равноправност и оснаживање жена (UN Women), уз подршку Делегације Европске уније у Србији.

Гордана Гавриловић, саветница потпредседнице Владе и председнице Координационог тела проф. др Зоране Михајловић, истакла је да је данашња конференција пример да само заједничким радом можемо побољшати положај жена у Србији и унапредити родну равноправност.

„Уколико се не укључимо сви – држава, локалне самоправе, невладин сектор уз подршку међународних партнера, све што планирамо остаће само слово на папиру. Стога, све што радимо, а то значи да доносимо законе, израђујемо стратегије и акционе планове, стварамо институционалне механизме, није могуће спровести уколико немамо добру координацију са локалним нивоом“, рекла је Гаврилоивћева.

Она је додала да је у претходних годину дана, од последње конференције, Координационо тело за родну равноправност урадило пуно тога, али и да је још много посла испред свих.

„Покренули смо важан пројекат „Кључни кораци ка родној равноправности“ са фокусом на економском оснаживању жена, финансиран кроз ИПА програм, наставили смо процес увођења родно одговорног буџетирања, предали први државни извештај о примени Истанбулске конвенције Гревио експертској групи, установили награду за родно најсензитивнију компанију, са циљем да подржимо укључивање предузетница у ланац добављача великих компанија, и израдили нови Индекс родне равноправности. То су само неке од активности, али много посла је испред свих нас. Данас ћемо говорити о важним темама и што је најважније чућемо вас, ваше потребе и ваше виђење како да наша сарадња буде још боља“, рекла је саветница потпредседнице Михајловић.

Гавриловићева је закључила да би свака локална самоуправа требало да има локални план активности за родну равноправност и бар једну особу задужену да координира локалне институције у овој области.

Јелена Секулић Недељковић, координаторка за родну равноправност на локалном нивоу UN Women, захвалила је Делегацији ЕУ на подршци да заједно са Координационим телом, као националним механизмом, окупе локалне маханизме и чују једни друге шта је то што је добро урађено ове године, шта може боље и шта треба унапредити.

„Данашњу конференцију посветићемо добрим примерима, али указаћемо и на препреке и изазове који постоје и које заједно можемо превазићи, да мотивишемо једни друге и да и следеће године не одустанемо на путу ка стварној равноправности између жена и мушкараца. Окупили смо се у време кампање „16 дана активизма против насиља над женама“ коју у Србији и ове године реализујемо са Координационим телом, са циљем да саслушамо причу сваке жене која је претрпела насиље, да их подржимо и кажемо да нису саме“, рекла је она.

Николас Бизел из Делегације Европске уније у Србији, рекао је да је ЕУ веома посвећена унапређењу родне равноправности, јер је то не само основно људско право и европска, већ и глобална вредност, и додао да се у Србији реализује трогодишњи пројекат „Кључни кораци за родну равноправност“, вредан два милиона евра, који финансира Европска унија.

„Ове године смо стога кроз пројекат подржали осам локалних самоуправа у спровођењу локалних акционих планова за родну равноправност, као и осам удружења која реализују пројекте из области економског оснаживања жена. Важно је и да знамо да родна равноправност није само питање жена, мушкарци морају да буду свесни ове теме и морају да буду укључени у борбу за родну равноправност“, рекао је Бизел.

На конференцији су представљени примери добре праксе на локалном нивоу - општина Тутин, која је ове године организовала и први сајам женског предузетништва, Житиште које је потписало Заједничку изјаву о принципима женске солидарности, а о доброј сарадњи локалних самоуправа са цивилним сектором говорили су представници Чачка и Сврљига.