“Посебно угрожена категорија жена су жена из руралних подручја. Резултате за њихово оснаживање можемо да направимо само ако смо заједно. Овај пројекат нам је показао да смо доста постигли, али да можемо и боље и да одређене одлуке у јавним политикама можемо да променимо. Треба нам озбиљан систематски акциони план за економско оснаживање жена на селу”, изјавила је данас потпредседница Владе Србије и председница Координационог тела за родну равноправност, проф. др Зорана Михајловић.
Она је, учествујући на конференцији “Жене као носиоци руралне економије”, рекла да је много жена у Србији којима су потребни нада, подршка и охрабривање да крену на пут сопственог оснаживања и осамостаљења.
“Нећу говорити о статистици, она није добра, али податак који ме је поразио, поред тога да 60 одсто жена на селу нема право на пензију, јесте да 92 одсто жена нема ниједан квадратни метар, а камоли хектар земље у свом власништву. Оне немају право на имовину, плату, управљање. Једино имају право да раде, најчешће за храну и смештај. Желимо да урадимо акциони план за њихово оснаживање, а с друге стране да покушамо да динамички будемо бржи. Од 2017. када смо покренули инцијативу “1.000 жена” упослили смо 1.002 жене. Није довољно брзо и ефикасно. Морамо да учинимо све да државни буџет и буџети локалних самоуправа имају део који се односи на подршку женама из руралних подручја”, рекла је Михајловићева.
Она је захвалила свим женским удружењима, националним и међународним партнерима и свима који су помогли да организујемо изложбу и да се похвалимо свим оним што жене са села израђују.
Милана Рикановић, директорка Агенције УН за родну равнорпавност и оснаживање жена (UN Women), рекла је да нам статистика показује да је положај жена у Србији неповољан, а посебно када је реч о женама на селу.
“Све то захтева заједнички напор да створимо услове да се то промени. Кроз овај пројекат директно смо помагали женама, а с друге стране заговарали доношење мера и активности на локалном нивоу зарад пружања подршке сеоским женама. Морамо да препознамо њихов неравноправан положај и да заговарамо већа права, и да осигурамо да јавне политике и финансије увек укључе родну равноправност”, рекла је Рикановићева.
Џајлс Норман, амбасадор Канаде у Србији, захвалио је на добром партнерству Влади Србије и Координационом телу за родну равноправност.
“Жене са села имају огромну улогу у очувању културног наслеђа и важан су део локалне економије. Помажући њима, помажемо свима нама. Време је и да добијемо етно-галерију у Београду. Хвала потпредседници Владе на подршци, задовољство је сарађивати са Вама”, рекао је Норман.
Виолета Јовановић, председница Етно-мреже, рекла је да су у протеклом периоду реализоване радионице са младима и женама, како би примери занатских удружења у оквиру Етно-мрезе постали стандард.
“Оне раде посао од националног интереса, чувају наше наслеђе и идентитет. Важно нам је и да отворимо галерију у Београду, да свима покажемо шта Србија има, да странци могу да купе и понесу са собом рукотворине које наше жене израђују”, рекла је она.
Ненад Иванишевић, покрајински секретар за привреду и туризам, истакао је да је покрајинска влада подржала жене власнице предузећа кроз јавне радове и конкурсе са 174 милиона динара.
“Закон о занатству нам недостаје, он је јако важан, укључићемо се и помоћи да тај закон добијемо. На нама мушкарцима је велика одговорност, морамо много више да разумемо како жене живе”, рекао је он.